Futsal klub Partizan ulazi u nastavak polusezone s velikim ambicijama. Grb Partizana na dresu obavezuje na najviši rang takmičenja, a ekipa, uz pomoć trenera, nastoji da postigne uspeh i napreduje. Prvo pojačanje ovog prelaznog roka je Uroš Krasnić, igrač koji dolazi iz Prve lige.
Početak fudbalske karijere i prelazak u futsal
„Kao i mnogi dečaci, još u detinjstvu sam zavoleo veliki fudbal. Tokom osnovne škole trenirao sam, ali kako je vreme prolazilo i kako sam ulazio u srednju školu, igrao sam sve manje. Ipak, ljubav prema malom fudbalu nikada nije nestala. Tokom studija na Fakultetu sporta i fizičke aktivnosti, ta strast je ponovo oživela, pa sam počeo da igram mnogo češće i ozbiljnije. Studentske i biznis lige, koje su bile na visokom nivou, pružale su priliku mladim talentima da se preporuče klubovima. U to vreme, Beograd je bio domaćin mnogim klubovima, a imao sam sreću da me primete neki ljudi. Tako sam prelazio iz jednog kluba u drugi, i evo gde sam danas. Tada nisam ni sanjao da ću stići dovde.“
U kojim sve klubovima si igrao?
„Moja fudbalska karijera započela je u ‘Mungosima’, našem najpoznatijem i najstarijem futsal klubu, gde sam se zadržao dve sezone. Nakon toga, prešao sam u Euro Montus, gde sam postao osvajač Kupa i finalista lige. Sledeća destinacija bila je Nova Pazova, gde sam ponovo stigao do finala lige. Nakon toga, usledio je izlet van granica Srbije – igrao sam godinu dana u Češkoj, za Slaviju iz Praga. Po povratku, vratio sam se u klub malog fudbala ‘FON’, koji je kasnije, prošle sezone, postao ‘FON Banjica’ kao rezultat fuzije dva kluba. Tu sam proveo 4-5 sezona, a sada sam stigao do Partizana.“
Kako je bilo igrati u Češkoj i koliko se futsal tamo razlikuje od onog u Srbiji? Šta ti je bilo najizazovnije tokom tog perioda i šta te je motivisalo da se vratiš?
„Češka je zaista super, a Prag je prelep grad, ali za mene je Beograd, naravno, lepši – jer sam tu rođen i tu sam odrastao. Prag bih svakako preporučio svakome, ali više kao turističku destinaciju. Nema potrebe da se tamo zadržiš više od 7 do 10 dana. Moje iskustvo u Češkoj bilo je fantastično. Nikada nisam verovao da će moja futsal karijera otići u pravcu da ću igrati u inostranstvu, ali drago mi je što sam to doživeo. Liga u Češkoj bila je profesionalnija, ozbiljnija i medijski mnogo razvijenija nego naša, barem u to vreme, 2019. godine. To mi je jako prijalo. U tom periodu, mi smo bili uspešni – sezonu smo završili u polufinalu. Takođe, imao sam priliku da upoznam ljude izvan svoje zemlje, što je bilo zaista lepo i kulturološki smo se povezali. Nisam ostao jer sam se poželeo kuće. Kada sam se vratio iz Češke, bio sam apsolutno siguran da se više neću seliti iz Beograda. To je presudilo.“
Pored iskustva iz Prve lige, Krasnić ističe i svoje reprezentativno iskustvo, koje smatra izuzetno značajnim:
„Imao sam nekoliko manjih izleta u reprezentaciji i prošao sam kroz rad sa dva selektora. Sa svakim od njih naučio sam nešto, i mislim da je to bilo dovoljno za mene. Utisci su zaista pozitivni – raditi sa tako sjajnom grupom momaka, i to kako na ljudskom, tako i na igračkom planu, bilo je pravo zadovoljstvo. Svaki put kada sam bio pozvan, predstavljalo mi je veliku čast biti deo reprezentacije.“
Iako je Futsal klub Partizan trenutno u Trećoj ligi, postoje snažne ambicije i ozbiljni planovi za napredovanje i postizanje velikih uspeha. Šta za tebe znači Partizan?
„Kada sada pričam o tome, prođe me jeza, jer je u mojoj porodici od rođenja postojalo samo jedno – crno-belo. Neću nabrajati sve utakmice na kojima sam bio i koliko sam tuge i radosti prošao sa Partizanom, ali tek sada, kad razmišljam, nisam ni svestan da ću nositi grb voljenog kluba. Verujem da ću, kad dođe vreme da proslavim gol ili pobedu sa navijačima, tek tada osetiti da je Partizan zaista moj klub. Za sada, sve ovo deluje neverovatno.“
Grobari i njihov huk, kao i pesme, uvek ostavljaju snažan utisak. Da li je ta podrška ono što motiviše i nosi igrače na terenu?
„Kako da ne. Smatram da ta podrška iz publike izaziva u svakom čoveku ono najbolje, nešto što možda ni ne zna da poseduje. To je definitivno najbolji vetar u leđa svakom sportisti!“
Postoje naznake da bi futsal mogao postati jedan od tri najvažnija sporta u Srbiji, uz fudbal i košarku. Šta je to što futsal čini toliko primamljivim?
„Jedna reč koja najbolje opisuje futsal je – dinamičnost. Na futsal utakmici ne možete sebi priuštiti da se javite na telefon ili razgovarate sa nekim 30 sekundi, jer u tih 30 sekundi može da se desi mnogo stvari. To je živa igra u kojoj se vreme non-stop zaustavlja, nema prostora za izležavanje, krađu vremena ili neke slične stvari koje viđamo u velikom fudbalu. Sve se dešava u realnom vremenu.“
Mnogi kažu da je futsal pravi muški sport, pun adrenalina?
„Da, definitivno. Samim tim što igrač na terenu ne može da provede više od 3-4 minuta, jasno je da mora da uloži maksimalan napor tokom tog vremena. Da nije tako, ostao bi duže ili možda čak ne bi izlazio iz igre. Non-stop ste u ‘crvenom’, puls vam radi na neverovatnim otkucajima, i tada iz vašeg tela izlaze stvari koje niste ni svesni da možete da proizvedete, niti u tom trenutku razmišljate o njima. Na terenu se sve uvek vidi, i u tom trenutku nemate vremena za razmišljanje – sve je instinktivno.“
Slogan ove sezone glasi “futsal je za prave muškarce”, a pravi muškarci moraju biti stručnjaci u svim aspektima života. Ko je Uroš privatno, da li je tačno da je IT stručnjak?
„Da, jesam. Pre svega, ja sam običan momak iz Beograda. Zanimljivo je da živim sa devojkom. Pre pet godina sam se zaposlio, a korona je bila trenutak kada sam odlučio da, pored sporta, moram da se bavim nečim što ne zahteva napor mog tela. Tokom tog perioda, zbog povrede i pandemije, iskoristio sam vreme da uložim u svoje znanje. S nekoliko godina iskustva iza sebe, još uvek sam tu i uspevam da balansiram sve obaveze. Najvažnije je da sam srećan!“
Počinju pripreme za nastavak sezone, šta očekuješ od predstojećeg perioda? Svi imaju velike ambicije, uključujući ulazak u Drugu ligu, a zatim i u Prvu ligu za godinu i po dana. Koja je tvoja poruka drugim igračima i navijačima?
„Poruka je vrlo jasna – na svakoj utakmici cilj je pobeda! Smatram da, posebno u ovom rangu takmičenja i s obzirom na prelazni rok koji je Futsal klub Partizan imao, svaki rezultat osim pobede bio bi nezadovoljavajući. Naravno, primarni cilj je da se napreduje u viši rang i da se postepeno raste. Ako neko ima potencijal i zaslužuje Prvu ligu u svim segmentima, to je Partizan, i to ćemo pokušati da ostvarimo kroz rezultate u narednom periodu“, optimistično ističe Krasnić.
